Истражите околину


Кремна, слатка мала ваздушна бања, названа тако још почетком XX века, због своје идеалне надморске висине (од 800 м), климе, увек на удару морских и континенталних ветрова, сеоце које са својим предивним цветним ливадама и планинским врховима обраслим густим четинарским шумама, раздваја две најлепше планине Западне Србије – Тару и Златибор. И управо због својих природних лепота, близине Таре, Златибора и Мокре горе, али и онога за шта нисмо сигурни да ли је мит или стварност, Кремна су постала једна од најпопуларнијих сеоско – туристичких дестинација овог краја за људе жељне здравог ваздуха, домаће феноменалне кухиње, као и мирног одмора.

Кремна, планинско место између Таре и Златибора, смештено у истоименој котлини, са својом надморском висином између 750 и 850 метара, идеалном климом која настаје услед судара планинских и морских ветрова, феноменалним пејзажима, љубазним домаћинима, здравом и потпуно природном домаћом храном, али и са својом визионарском, односно пророчком традицијом и репутацијом, идеална су сеоско-туристичка дестинација за оне жељне мирног и здравог одмора и сна, као и здраве домаће кухиње. Једна од најатрактивнијих атракција Кремана, као и целог округа јесте чувена Шарганска осмица, пруга чија је изградња започета од стране Аустријанаца, још док је Србија била под њиховом окупацијом, 1916. године. Пруга која је тада, а и данас скоро век касније, често и дуго изучавани пример грађевинских чуда и спада у ремек дела међу пругама узаног колосека у свету. А зашто је тако, запита се свако од нас ко једном дође у Кремна и загледа се у пругу, а одговор се некако сам од себе јави. Наиме, Шарганска осмица је део пруге узаног, једног колосека између Ужица и Вишеграда, т.ј. између Мокре Горе и Кремана, који је грађен тако што се великим трудом и знањем тадашњих инжењера, успео савладати успон од око 300 метара надморске висине брда Шарган, тако што је у том делу пруга савладана успоном идући преко брда Шарган у завијеним круговима, правећи фигуру броја осам.

Sarganska_osmica_2
Једна од атракција Кремана, као и целог округа јесте чувена Шарганска осмица. Ипак, оно по чему су Кремна специфична, препознатљива и надалеко позната и чувена јесу заправо њени домаћини Креманци и надалеко чувени преци. Зна се, наиме, да су Кремна имала посебан значај за Србе још у време Немањића, који су ту имали своје летњиковце за своју властелу и себе, па су Кремна тада, а и касније за време владавине Истанбулског царства била једина призната ваздушна бања у Западној Србији. У тражењу одговора зашто су Кремна некада била једина ваздушна бања у Западној Србији налазе се разлози зашто су Кремна данас сваким даном све интересантнија за одмор, као и за куповину земље и прављење својих кућа за одмор и туристичких објеката.

Легенда каже да је цела Креманска котлина настала у древној фази настанка Земље, приликом једног њеног судара са другим небеским телом. А оно што каже савремена наука јесте да креманске стене садрже веома необичан састав, неку врсту полудрагог камења, а које се, како кажу Креманци „тајно“испитују у светским лабораторијама, одакле стижу тврдње да је креманско земљиште састављено од стена које метаморфозом прелазе у серпентине и имају асполутно природну моћ биогеног зрачења које благотворно делује на људски организам. Као прилог истинитости ових тврдњи, може се рећи да Креманци заиста дуго живе, и не само Креманци, већ и углавном сви становници Таре, Мокре Горе и Златибора, као и да су сви они витални и у позним годинама. Управо због тог камена настао је и назив овог малог планинског места – стена-камен-кремен-Кремна.

Крема има доста туристичких локалитета у близиникао што су – Капела Проте Захарића, црква Св. Ђорђа, темељи манастира Рујно, гроб Карађорђевог деде Јована Петровића, спомен пророка Тарабића, спомен Проте Захарића, извор Биоштанске бање, језеро Врутци, Ћосића пећина, Шарганска осмица и Раково врело.

Кремна имају око 800 домаћинстава и 2000 становника. Село има мотел „Шарган“ са 200 кревета и 200 места за седење, девет кафана, више продавница, основну школу, цркву, Дом културе са библиотеком и биоскопском салом, здравствену амбуланту, спортске терене за фудбал, кошарку, одбојку и рукомет.

Надморска висина Кремана је између 750 и 850 метара. Овој идеалној висини у климатском погледу додајмо цветне ливаде, планинске огранке обрасле четинарским растињем, бистре изворе и планинске потоке који су одредили да су Кремна још почетком 20-ог века проглашена за ваздушну бању. Оближње планине Златибор и Тара са својим бројним хотелима и летовалиштима су само створиле изазов да се у Кремнима надомак ових планина отпочне са интензивним развојем туризма. У западном делу села, у Шаргану је почетна станица обновљене музејске пруге Шарганска осмица.

Извор: Тара-Заовине

Advertisements